11. 07. Izložba slika Milenka Aćimovića Aćima

-Izložba je otvorena do 11. avgusta-

Izložba slika Milenka Aćimovića Aćima dobitnika prve nagrade prošlogodišnjeg osamnaestog likovnog konkursa “30X30” koji raspisuje Kulturni centar u saradnji sa autorom projekta, biće otvorena u Malom salonu Narodnog muzeja u četvrtak, 11. jula u 19 časova. Oko 25 slika rađenih u tehnici ulje na platnu nastalih u periodu od 2010 – 2014. predstaviće se zrenjaninskoj publici do 11. avgusta. Nina Todorović, vizuelna umetnica navodi da su Aćimovićeva platna apstraktna, izuzetno ekspresivna i vezuju se za izraz naših čuvenih enformelista. Autor je do sada izlagao na preko 80 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu, imao je oko 17 samostalnih izložbi, učesnik je mnogobrojnih likovnih kolonija i dobitnik nagrada.

Izložbu organizuje Kulturni centar u saradnji sa Narodnim muzejom iz Zrenjanina.

Kraći biografski zapis:
Milenko Aćimović rođen je 1959. godine. Diplomirao je slikarstvo na FLU u Beogradu u klasi profesora Živojina Turinskog. Na istom fakultetu i magistrirao. Član je ULUS-a od 1987. Redovno izlaže od 1980. Slobodan umetnik. Živi i radi u Beogradu.

Milenko Aćimović – Biografija:
Rođen 4. 11. 1959. Diplomiraoslikarstvo na FLU u Beogradu u klasi profesora ŽivojinaTurinskog. Na istom fakultetu I magistrirao. Član ULUS-a od 1987. Redovno izlaže od 1980. Samostalni umetnik. Živi i radi u Beogradu.
Samostalne izložbe:
2024. Zrenjanin, Narodni muzej
2017. Beograd, Nacionalna galerija
2009. Beograd, Prodajna galerija „Beograd“
2006. Zemun, Galerija Stara kapetanija
2005. Vranje, Galerija Narodnog muzeja
2002. Kikinda, Galerija
2002. Terra
Neulengbach, Austrija
1999. Sremska Mitrovica,Galerija Lazar Vozarević
1999. Ruma, Zavičajni muzej
1997. Leskovac, Galerija Kulturnog centra
1995. Beograd, Galerija Kolarca
1993. Kragujevac, Narodni muzej-Mali likovni salon
1992. Pančevo, Mala galerija centra za kulturu
1992. Beograd,Kulturni centar- Galerija Paleta
1990. Beograd, Galerija FLU
1990. Zemun, Galerija Stara kapetanija
1990. Novi Sad, Mali likovni salon
1989. Ruma, Zavičajni muzej
Izlagao n apreko 80 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu.
Učesnik mnogobrojnih likovnih kolonija.
Nagrade:
1991. Otkupna nagrada Zemunskog salona
1987. Nagrada Zemunskog salona
1980. Nagrada za crtež – Galerija Lazar Vozarević, Sremska Mitrovica
Objavljene knjige:
2003. Jastreb na ruci – umetnost sokolarenja, autorsko izdanje, Beograd
2002. Priče u boji, Evro, Beograd

Tekst Jasmine Tutorov o stvaralaštvu Acimovica:
Slikar Milenko Aćimović je, više puta na različite načine, bio prisutan u likovnom životu Zrenjanina. Učestvovao je u  radu Umetničke kolonije Ečka i izlagao na izložbama te Kolonije. Zatim je sa Milutinom Mićićem izvođač murala „Četiri konja debela“, onih iz pesme koja simboliše grad na Begeju, pa samim tim i taj mural ima poseban značaj. Takođe je aktivno, kao član žirija, učestvovao u prvim godinama rada Međunarodnog likovnog salona „30 x 30“, čiji je idejni autor i realizator Milutin Mićić, a organizator Kulturni centar Zrenjanina. Poslednjih godina više nije u žiriju ove već tradicionalne manifestacije – koja je u decembru 2023. organizovana 18. put – ali je na njoj prisutan kao izlagač. Prošlogodišnji  je dobitnik Prve nagrade ovog Salona, koja podrazumeva organizovanje samostalne izložbe u Narodnom muzeju u Zrenjaninu. Tim povodom, napisan je ovaj tekst.
Stvaralaštvo Milenka Aćimovića pripada postmodernoj  kulturi  slikanja. Njegove kompozicije su zaokruženi likovni organizam, poseduju formalnu i značenjsku samodovoljnost. Umetnik sliku istražuje iznutra, unutar nje same, on je nastanjen u njoj. Aćimovićev temperament i kreativna energija vidna je kroz neposredan proces slikanja kroz brze, gestualne poteze kojima nanosi boju, ostavljajući široki energični trag četke i puneći sliku ekspresivnim nabojem. Umetnik se pri tom bavi samom materijom boje, njenom strukturom, to je zapravo temeljno odredište slike. Delovi kompozicije su zagušeni teškom, tamnom,  reljefnom materijom, pa se onda pojavljuju lazurno islikane površine, da bi po negde bljesnula belina neoslikanog platna. Ovi međuodnosi različite strukture i taktilnosti materije boje, zatim svetlo-tamni hromatski kontrasti, unose dramatiku u kompoziciju. Slika živi svojom fizikom i metafizikom. Dela su oslikana  širokim, kolorističkim površinama, gde su boje, naizgled spontano i neobuzdano nabačene ili razlivane  po platnu, a zapravo je sve pod kontrolom umetnika, jer je on svestan logike kompozicije, likovnih odnosa koji artikulišu celinu. Tako to naizgled haotično širenje materije boja, biva obuzdano nekim slobodnim, razlabavljenim geometrijskim površinama. One, svojim apstraktnim ritmovima, dinamizuju površinu.
Od slike do slike, različita kompoziciona rešenja i permutacije govore o autorovoj slobodi pri stvaranju i praćenju sopstvenog likovnog ritma. Zahvaljujući svojoj likovnoj kulturi i respektu prema tradiciji Moderne, Aćimović je znao da iskoristi iskustva njenih različitih pravaca (ponajviše enformela) i stvori svoje samosvojno, snažno i ekspresivno likovno delo.